Zamislite da postoji banka koja vam svaki dan na račun stavi 86 400 kuna. I jedina je caka da te novce morate potrošiti. Jer ako ih ne potrošite, krajem dana brišu se sa računa. Idući dan, istina, ponovno imate cijelu svotu, ali opet imate samo jedan dan da je potrošite. Recite mi, biste li si dopustili da prođe dan, a da te novce niste iskoristili? Sumnjam. Svatko od nas dobije tu svotu svaki dan. Dobijemo 86 400 sekundi. I samo je na nama da ih dobro potrošimo. Odnosimo li se prema svom vremenu kao prema svom novcu? U cijelom svom životu imamo otprilike 200 000 sati koje možemo isplanirati i dobro iskoristiti. Taj broj je ograničen. I nikako ne raste. Svaki dan koji prođe je dan čije vrijeme nikad više ne možemo vratiti. I promijeniti način na koji smo ga utrošili. U današnje vrijeme brzog života prihvaćamo dan kako dolazi. Nove zadatke koje dobivamo trpamo unutar improviziranog rasporeda u glavi. Odbacujemo ono što nam se u tom trenu ne čini prioritet, ne uzimamo dovoljno vremena (jer ga nemamo) za odabrati što nam je zaista važno, a što hitno. Istraživanja su pokazala da nam 8 minuta planiranja dnevno donose jako dobro gospodarenje vremenom. Samo 8 minuta. Navečer prije spavanja složimo plan sutrašnjeg dana. Predvidimo sve aktivnosti koje trebamo obaviti. Popunimo rupe s dragim ljudima i stvarima koje nas čine sretnim. I ostavimo si vremena za odmor. Ponavljam, samo 8 minuta dnevno je dosta. Samo se treba odlučiti na pridržavanje toga.

Ukoliko sami ne gospodarite vlastitim vremenom, netko drugi će vam ga uzeti. I gospodariti vama. Ukoliko ne pazite na svoj raspored, nitko se neće potruditi olakšati vam ga. Naprotiv, olakšati će svoj tako što će natrpati vaš.

I jedna priča za kraj: jedan profesor došao je u predavaonicu punu učenika noseći sa sobom praznu staklenku, hrpu kamenja, hrpu šljunka, hrpu pijeska i šalicu crne obične kave. Prvo je u staklenku stavio kamenje. Ono je ispunilo staklenku. Pitao je studente:  -Što mislite, stane li još nešto u ovu staklenku? Oni su odgovorili da očito ne stane. Profesor je dodao šljunak koji je lijepo popunio rupe između kamenja i stao u staklenku. Pitao ih je ponovno. I opet je dobio odgovor da ništa više unutra ne stane. Zatim je profesor nasuo pijesak koji je taman pokrio sve male rupice koje su se nalazile unutar staklenke.

I rekao im je: -U životu postoje neke stvari koje su nam jako bitne i važne. One su ovo veliko kamenje. Njih trebamo uzimati kao prioritet i prvo odvojiti vrijeme za njih. Zatim postoje stvari koje su nam isto važne, ali ne možda toliko hitne u ovom trenutku. One su ovaj šljunak. I jako dobro se uklope između ovih velikih stvari koje trebamo obavljati. Osim njih postoje i stvari koje su nam drage i bez njih život ne bi bio ni blizu toliko zanimljiv i lijep. One su ovaj pijesak koji je savršeno popunio praznine. Bitno je znati što je što u našem životu i dobro si isplanirati kako će s obzirom na to naš život izgledati. A kava? Bez obzira na sve, uvijek se nađe vremena za kavu s prijateljima! –rekao je i usuo šalicu crne kave u staklenku.